Benzin ili dizel u Srbiji: večita rasprava

I dok se svet sve glasnije gura ka elektrifikaciji, realnost na našim putevima je drugačija: ogromna većina vozača i dalje kupuje polovne automobile, a izbor pogona je i dalje pitanje džepa, navika, relacije i strpljenja.

Hajde da spustimo priču na zemlju – na autoput, gradske gužve, kratke vožnje do posla, vikend odlazak do roditelja i povremeno „aj’ na more“.

Šta se zapravo kupuje: karakter automobila, ne samo gorivo

Benzin je u pravilu:

• jeftiniji za kupovinu (posebno kod polovnjaka iste klase),

• tiši, uglađeniji i življi u vožnji,

• često zahvalniji za grad i kratke relacije,

• obično jednostavniji (i jeftiniji) za održavanje.

Dizel je u pravilu:

• štedljiviji na otvorenom putu,

• jači u „vuči“ (obrtni moment) pri nižim obrtajima,

• odličan za autoput i duga putovanja,

• bolji izbor kad se često vozi pun auto ili se vuče prikolica.

Drugim rečima: benzin je brz na gas, dizel vuče bez napora..

Cena kupovine: dizel obično skuplji – i to s razlogom

Dizelaši su konstruktivno „tvrđi“ i složeniji (visoke kompresije, skupi sistemi ubrizgavanja, DPF filter, često AdBlue…). Zato su: češće skuplji u startu, a popravke znaju da budu značajno skuplje kad dođe vreme. Ako kupuješ polovan auto i ideš na dizel „jer svi kažu da je bolji“, računaj da taj savet ima nastavak: „…ako ga održavaš kako treba i voziš kako mu prija.“

Potrošnja i domet: dizel i dalje ima adut – ali samo na pravom terenu

Na otvorenom putu dizel uglavnom: troši manje, ima veći domet po rezervoaru, deluje „opuštenije“ jer radi na nižim obrtajima.

Ali tu dolazimo do srpskog klasika: „Kupio sam dizela za grad, da mi manje troši.“. Da, može da troši manje – ali grad je najčešći razlog skupih kvarova na modernim dizelima.

Gradska vožnja i kratke relacije: tu dizel često gubi živce (i novac)

Moderni dizeli imaju DPF (filter čestica) koji se pravilno čisti kad motor radi dovoljno dugo i dovoljno toplo. Ako se auto stalno vozi:

• 3–5 km do posla,

• malo „stop & go“,

• nikad autoput,

DPF može da se zapuši, regeneracije se prekidaju, a onda kreće lanac problema (lampice, gubitak snage, servis, ponekad i ozbiljniji kvarovi).

Zato je za „gradski auto“ u Srbiji često pametnije:

• benzin,

• ili još bolje (ako budžet dozvoli): hibrid za gradsku rutinu.

AdBlue i „sitni“ troškovi koji nisu baš sitni

Mnogi moderni dizeli traže AdBlue dopunu periodično. Nije to drama samo po sebi, ali jeste dodatna stavka i još jedna stvar koja može da pravi problem ako se ignoriše (posebno kod sistema koji ne voli „šta god da sipaš“).

Benzin tu ima prednost: manje dodatnih sistema, manje brige.

Performanse: ko je „zabavniji“, a ko „praktičniji“?

Ako voliš osećaj da auto „diše“ na gasu i da lepo vuče kako raste obrtaj:

• benzin će ti biti prijatniji, često i tiši.

Ako voliš da auto povuče odmah, bez mnogo cimanja, i da preticanje na otvorenom bude „na talas“:

• dizel deluje snažnije u realnim uslovima, naročito u srednjem opsegu.

Ali važno: dizel često ima uži „koristan“ opseg snage, benzin obično ima širi i linearniji.

Ekologija: nije crno-belo

Dizel često ima niži CO₂ po kilometru zbog efikasnosti, ali:

• može imati više NOx i čestica (zavisno od generacije i stanja sistema).

Benzin obično emituje više CO₂, ali:

• često je „čistiji“ po pitanju lokalnih zagađivača u gradu.

U praksi, u Srbiji se ekologija često svodi na jedno: u kakvom je stanju motor i sistem izduva. Loše održavan dizel je problem; loše održavan benzinac takođe.

Najkraći „srpski“ vodič: šta kupiti?

Benzin biraj ako:

• većinu vožnje radiš po gradu i kratkim relacijama,

• godišnje prelaziš relativno malo,

• hoćeš tiši i „lakši“ auto za održavanje,

• ne vučeš prikolicu i ne ideš stalno na duge ture.

Dizel biraj ako:

• često voziš autoputem i duže relacije,

• praviš mnogo kilometara godišnje,

• voziš pun auto, ideš na duge ture, voliš „moment“,

• imaš disciplinu da auto redovno održavaš i da mu povremeno priuštiš „dužu vožnju“ (da sve radi kako treba).

Zlatno pravilo polovnjaka: istorija je važnija od goriva

Bilo benzin, bilo dizel – kod polovnog auta najskuplje je kad kupiš:

• vraćenu kilometražu,

• loše održavanje,

• „ušminkan“ problem.

Zato je pametno pre kupovine uraditi proveru istorije (servisi, kilometraža, štete), a na licu mesta:

• hladan start,

• dijagnostika,

• probna vožnja,

• pregled kod majstora.

Zaključak: prestani da pitaš „šta je bolje“, počni da pitaš „šta je bolje za mene“

U Srbiji nema univerzalnog pobednika. Dizel nije „spasilac potrošnje“ ako se vozi po gradu, a benzin nije „rasipnik“ ako se vozi normalno i pametno bira motor.