Bez ovog papira prodaja polovnog automobila više neće biti moguća

Suština novih pravila je jednostavna, ali dalekosežna: bez dokaza da vozilo nije otpadno, prodaja i izvoz više neće biti mogući.

Nova regulativa predviđa da se prilikom prodaje polovnog automobila mora dokazati da se vozilo ne smatra istrošenim, odnosno da ne spada u kategoriju takozvanih End-of-Life vozila (ELV). Taj dokaz može se pribaviti na dva načina. Prvi je obavljanje tehničkog pregleda, nakon kojeg se dobija važeća potvrda o tehničkoj ispravnosti vozila. Druga opcija je procena stanja automobila od strane nezavisnog sudskog veštaka za motorna vozila.

Bez jednog od ova dva dokumenta, od 2026. godine vozilo neće moći da se prepiše, odjavi niti izveze u drugu državu. Pravilo se odnosi na prodaju putem digitalnih platformi i preko ovlašćenih trgovaca, dok su privatne prodaje za sada izuzete, iako mnogi u automobilskoj industriji smatraju da je to samo prelazno rešenje.

Evropska unija ovom uredbom želi da uspostavi održiviju, cirkularnu ekonomiju vozila. Fokus je na zadržavanju i efikasnijoj reciklaži vrednih sirovina poput litijuma, nikla i kobalta, kako bi se smanjila zavisnost od ograničenih resursa. Nova pravila usklađena su sa EU regulativom o baterijama, koja od 2027. godine uvodi obavezne kvote reciklaže kritičnih sirovina.

Jedan od ključnih elemenata nove regulative je i uvođenje takozvanog Digitalnog pasoša vozila, odnosno Digital Circularity Vehicle Pass-a (CVP). Ovaj sistem omogućiće praćenje porekla, upotrebe i sastava materijala u vozilu tokom čitavog njegovog životnog veka, sa ciljem da se osigura da vredne sirovine na kraju završe u ovlašćenim centrima za zbrinjavanje i reciklažu.

Iako ciljevi deluju opravdano, nova pravila izazvala su snažan otpor u pojedinim državama članicama EU. Bavarski ministar saobraćaja Kristijan Bernrajter ocenio je obavezu dokazivanja kao nepotrebnu i birokratsku, uz upozorenje da donosi dodatne troškove građanima i institucijama bez stvarne dodate vrednosti. Slično mišljenje deli i nemački auto-klub ADAC, koji smatra da privatni vlasnici treba da zadrže pravo da sami odlučuju o sudbini svojih vozila. Udruženje nemačkih osiguravača dodatno upozorava da bi uključivanje osiguravajućih društava u procenu istrošenosti vozila moglo dodatno zakomplikovati već složene procedure.

Za Srbiju, međutim, ključni problem nastaje na drugom mestu. Ogroman deo polovnih automobila koji se prodaju na domaćem tržištu dolazi upravo iz Evropske unije, najčešće iz Nemačke, Italije, Francuske, Austrije i Belgije. Od 2026. godine svako vozilo koje se prodaje ili izvozi iz EU moraće da ima dokaz da nije ELV, što znači da će stariji, lošije očuvani i jeftiniji automobili znatno teže napuštati Uniju.

To praktično znači da će deo vozila koja su ranije završavala na Balkanu ostajati u EU i biti usmeren ka reciklaži. Posledica će biti smanjena ponuda polovnih automobila na tržištu Srbije, naročito u nižem cenovnom segmentu.

Za kupce u Srbiji to donosi nekoliko vrlo konkretnih promena. Pre svega, izbor će biti manji, posebno kada je reč o automobilima sa nižom cenom. Cene će rasti, jer će se trošak tehničkog pregleda ili procene veštaka u EU gotovo sigurno uračunavati u konačnu prodajnu cenu. Istovremeno, vozila koja budu stizala na domaće tržište biće u proseku bolje očuvana, ali i skuplja nego do sada.

Najveći rast cena očekuje se kod starijih dizelaša, posebno onih koji ne ispunjavaju Euro 6 normu, kao i kod automobila proizvedenih pre 2010. godine sa velikom kilometražom. Upravo ova vozila će najteže dobijati potvrdu da nisu otpadna. Posebno će biti pogođen segment jeftinijih automobila do oko 5.000 ili 6.000 evra, koji su do sada činili značajan deo uvoza iz EU. Takođe, vozila koja zahtevaju veća ulaganja u popravke više neće lako prolaziti administrativne barijere za izvoz.

Sa druge strane, mlađi automobili sa urednom servisnom istorijom, hibridi i električna vozila biće znatno manje pogođeni, iako se i u tom segmentu očekuje blagi rast cena zbog dodatne administracije.

Iako nova regulativa formalno ne važi u Srbiji, njeni efekti će se vrlo brzo preliti na domaće tržište. Manja ponuda, viši prosečni kvalitet i – neminovno – više cene, realan su scenario za naredne godine. Drugim rečima, kupci u Srbiji će indirektno platiti novu EU regulativu, iako ona na papiru ne važi kod nas.

Tržište polovnih automobila ulazi u novu fazu, a 2026. godina mogla bi da označi kraj ere jeftinog uvoza vozila iz Evropske unije kakvog smo poznavali do sada.