Nemačka sve ređe vozi automobile: kakve posledice to ima na uvoz polovnih vozila u Srbiju

Automobil je i dalje najvažnije prevozno sredstvo u Nemačka, ali se sve ređe koristi na dnevnom nivou. Prema novoj studiji koju je naručilo nemačko Ministarstvo saobraćaja, gotovo polovina automobila tokom prosečnog dana uopšte se ne pokrene.

Podaci ukazuju na jasnu promenu navika građana. Dok je 2008. godine oko trećine automobila ostajalo parkirano tokom dana, danas taj procenat iznosi skoro 50 odsto. Istovremeno, sve veći broj ljudi odlučuje se za pešačenje, naročito u gradskim sredinama.

Studija pokazuje i da se električni automobili danas po načinu korišćenja gotovo uopšte ne razlikuju od vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Godišnja kilometraža, učestalost vožnji i prosečna dužina putovanja kod obe vrste vozila su gotovo identične.

Ovo predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodno istraživanje iz 2017. godine, kada su se električni automobili uglavnom koristili za kraće relacije. Danas, udeo dužih vožnji kod električnih vozila iznosi oko 13 odsto, što je gotovo izjednačeno sa obrascima korišćenja klasičnih automobila.

Istraživanje je sprovedeno na osnovu velike ankete širom Nemačke, koja je obuhvatila više od 1.000 gradova i opština. U periodu od maja 2023. do juna prošle godine anketirano je više od 218.000 domaćinstava i oko 421.000 građana.

Prema oceni stručnjaka, rezultati jasno pokazuju da se automobil sve češće koristi selektivno, dok pešačenje i alternativni oblici kretanja postaju sve značajniji deo svakodnevne mobilnosti.

Šta ovo znači za Srbiju i tržište polovnih automobila?

Trend koji se poslednjih godina sve jasnije uočava u Nemačka mogao bi da ima važne posledice i po tržište polovnih automobila u Srbiji, naročito na srednji i dugi rok. Promene u načinu korišćenja vozila u najvećem evropskom izvoznom tržištu polovnjaka direktno utiču na dostupnost, strukturu ponude i cene vozila koja završavaju u domaćem uvozu.

Manje vožnje, ali starija vozila

Činjenica da se gotovo polovina automobila u Nemačkoj tokom dana uopšte ne koristi znači da veliki broj vozila ima relativno malu kilometražu i ostaje tehnički očuvan. Međutim, istovremeno se produžava period vlasništva – automobili se ređe prodaju i duže ostaju kod prvog ili drugog vlasnika. Za tržište u Srbiji to već sada znači da sve češće stižu vozila sa manjim brojem pređenih kilometara, ali sa više godina starosti, što postaje nova norma kod uvoza iz Nemačke.

Sve manje „mladih“ polovnjaka

Ređe korišćenje automobila i manja potreba za njihovom čestom zamenom dovode do smanjenja ponude vozila starih tri do pet godina. Lizing zamene i flotne prodaje, koje su ranije činile značajan deo ponude kvalitetnih polovnjaka, postaju ređe, dok vlasnici sve češće zadržavaju automobile koji im nisu neophodni za svakodnevnu upotrebu. Posledica toga je smanjena ponuda najtraženijih polovnih modela, što se na tržištu u Srbiji direktno odražava kroz više cene, posebno kod popularnih vozila srednje klase.

Električni automobili kao ravnopravni učesnici tržišta

Za razliku od ranijih godina, električni automobili u Nemačkoj više se ne koriste isključivo kao „drugo vozilo“ za kratke gradske relacije. Današnji podaci pokazuju da se koriste podjednako intenzivno kao automobili sa klasičnim motorima, sa sličnom godišnjom kilometražom i sve većim udelom dužih putovanja. To znači da će na tržište polovnih vozila u narednim godinama dolaziti veći broj električnih automobila sa realnim obrascima korišćenja. Za Srbiju to otvara prostor za širu ponudu EV modela iz uvoza, ali istovremeno zahteva oprez kupaca zbog pitanja trajnosti baterija, servisne mreže i infrastrukture.

Promena mobilnosti utiče na vrednost automobila

Rast pešačenja i korišćenja javnog prevoza u Nemačkoj menja i percepciju automobila. Vozilo sve češće postaje rezervno sredstvo prevoza, a ne svakodnevna potreba. Takav odnos prema automobilima može dovesti do sporijeg pada vrednosti određenih modela, ali i do smanjene motivacije vlasnika da vozila brzo prodaju. Za tržište u Srbiji to znači sporiji dotok polovnih automobila iz Nemačke i, posledično, zadržavanje stabilno visokih cena u uvozu.

Zaključak

Iako automobili u Nemačkoj sve češće stoje parkirani, to ne znači da će tržište polovnih vozila postati povoljnije za kupce u Srbiji. Naprotiv, ređa upotreba često vodi ka manjoj ponudi, dužem zadržavanju vozila u vlasništvu i ograničenom izboru kvalitetnih polovnjaka. U takvim uslovima, dobri automobili iz uvoza biće teže dostupni, dok će odluka o kupovini zahtevati više strpljenja, detaljniju proveru i pažljiv izbor.