Zašto vaš automobil troši više goriva nego ranije: skriveni kvarovi i loše navike

Rast cena goriva naveo je mnoge vozače da pažljivije prate potrošnju svog automobila. Međutim, povećana potrošnja ne mora uvek biti posledica agresivne vožnje – često je znak tehničkog problema ili neadekvatnog održavanja. Prema objašnjenjima stručnjaka, na potrošnju goriva utiče čitav niz faktora koji se razlikuju od vozila do vozila.

Kako ističe Marin Morava, tehnički savetnik Hrvatski autoklub, prvi korak pre ozbiljnije dijagnostike jeste provera da li su sve servisne operacije obavljane na vreme. Neredovno održavanje samo po sebi može značajno povećati potrošnju goriva.

Jedan od čestih, ali često neprimetnih problema jesu neispravne kočione čeljusti ili ručna kočnica koje ne oslobađaju u potpunosti silu kočenja. U takvim situacijama točak ostaje blago zakočen i tokom vožnje, što dovodi do povećane potrošnje goriva i ubrzanog trošenja kočionih obloga, navodi HAK Revija.

Nepravilno poravnanje točkova i smanjen pritisak u gumama takođe mogu imati direktan uticaj na potrošnju, uz istovremeno neravnomerno habanje pneumatika. Slični problemi mogu nastati i u usisnom sistemu motora, naročito kod vozila sa turbopunjačem. Oštećeni vazdušni vodovi mogu dovesti do curenja komprimovanog vazduha ili uvlačenja neželjenog sekundarnog vazduha, čime se narušava optimalna smeša goriva i vazduha.

Dodatni problem predstavljaju prljavi ili neispravni senzori, kao i kvarovi na aktuatorima u usisnom sistemu. Neispravan izduvni sistem, sa lošom propusnošću gasova ili curenjem na mestima gde to nije predviđeno, može dodatno povećati potrošnju goriva. Posebno problematično može biti curenje na izduvnom kolektoru, koje utiče na rad senzora i pogrešno formiranje smeše.

Sistem ubrizgavanja goriva je još jedan čest uzrok problema. Začepljeni ili istrošeni injektori, kao i nepravilna priprema goriva, direktno utiču na veću potrošnju. Slično važi i za sistem hlađenja motora – neispravan termostat ili senzor temperature može dovesti do pothlađenog motora, koji troši više goriva nego što je predviđeno.

Istrošenost mehaničkih delova motora, niska kompresija, nepravilni zazori ventila i naslage u usisnim kanalima dodatno pogoršavaju efikasnost rada motora i povećavaju potrošnju.

Stručnjaci naglašavaju da, pored tehničkih kvarova, i uslovi vožnje igraju značajnu ulogu. Gradska vožnja sa čestim zaustavljanjem i kretanjem, kratke relacije sa hladnim motorom, loša putna infrastruktura, niske temperature, dodatno opterećenje vozila ili krovni nosači i kutije – sve to može povećati potrošnju i do 50 odsto u odnosu na fabričke vrednosti.

Posebno se ističe i stil vožnje kao jedan od ključnih faktora. Kod novijih vozila vozačima pomažu sistemi koji signaliziraju optimalan trenutak za promenu stepena prenosa, kao i Eco režimi rada koji ograničavaju odziv motora i koriste Start/Stop funkciju u gradskoj vožnji.

Na kraju, stručnjaci podsećaju da fabrički podaci o potrošnji, mereni po NEDC ili WLTP ciklusu, često nisu u potpunosti dostižni u realnim uslovima. Odstupanje od 15 do 30 odsto smatra se uobičajenim. Najpouzdaniji pokazatelj stanja vozila jeste potrošnja na otvorenom putu i tokom dužih vožnji – ukoliko se ona značajno razlikuje od ranijih merenja, velika je verovatnoća da postoji problem koji zahteva dodatnu proveru.

Vest je pripremljena na osnovu informacija sa portala Vijesti.me.