Radnik u Fordovoj tvornici na traci izgubio novčanik - mehaničar ga našao posle 11 godina

Upravo takvu situaciju doživeo je jedan radnik Ford Motor Company, ali sa epilogom kakav se viđa samo u filmskim pričama.

Naime, zaposleni u Fordovoj fabrici u američkoj saveznoj državi Mičigen izgubio je novčanik još krajem 2014. godine, i to dok je radio na proizvodnoj traci. Tada nije ni slutio da će njegov novčanik narednih 11 godina provesti – ispod haube jednog automobila.

Slučajni pronalazak u servisu

Tek 2025. godine, mehaničar iz Minesote sasvim slučajno je pronašao izgubljeni novčanik tokom rutnog servisa motora. Kako je ispričao američkim medijima, prilikom zamene kućišta filtera vazduha nešto mu je smetalo da vrati deo na mesto. Kada je proverio šta blokira montažu, ostao je zatečen – ispred njega je bio novčanik.

„Obično se ispod haube pronađu alati ili sitni delovi, ali ovo me je potpuno iznenadilo“, rekao je mehaničar. Pregledom sadržaja uspeo je da pronađe identifikacionu karticu zaposlenog Forda i odlučio da pokuša da stupi u kontakt s vlasnikom. U potrazi mu je pomogao Facebook, preko kojeg je locirao Richarda Guilforda, penzionisanog auto-radnika iz Mičigena.

Sećanje na trenutak gubitka

Guilford je, prema pisanju Fox News, bio iskreno iznenađen kada je dobio poruku, ali se vrlo jasno setio trenutka kada je novčanik nestao. Bilo je to neposredno pred Božić 2014. godine, dok je radio na otklanjanju električnih kvarova na jednom **Ford Edge**u.

„Tog dana sam iz nekog razloga nosio trenerku, što inače nikad ne radim, a novčanik mi je bio u džepu košulje“, objasnio je. Veruje da se u trenutku kada se nagnuo nad motor, novčanik neprimetno iskliznuo i završio u motornom prostoru.

Putovanje dugo 240.000 kilometara

Automobil u kojem se nalazio novčanik kasnije je putovao od Mičigena do auto-kuće u Arizoni, a zatim do mesta Lake Crystal, prešavši više od 240.000 kilometara pre nego što je izgubljena lična stvar konačno ugledala svetlost dana.

Mehaničar je na kraju odlučio da novčanik pošalje poštom na Guilfordovu kućnu adresu u Petersburgu, u Mičigenu. Kada je stigao, sadržaj je bio gotovo netaknut – 15 dolara u gotovini, sve kartice, nekoliko isteklih lutrijskih listića i poklon-bonovi u vrednosti od 250 dolara, namenjeni za božićne poklone još pre 11 godina.

Priča koja podseća da se, ponekad, i izgubljene stvari mogu vratiti – samo uz mnogo strpljenja i malo sreće.