Koliko plaćamo skuplje uvoz polovnih automobila u odnosu na region?

Koliko zapravo košta uvoz polovnog automobila u Srbiju u poređenju sa regionom? Da li građani Srbije plaćaju više od komšija – i ako da, koliko? Donosimo uporednu analizu Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Mađarske, sa jasnim zaključkom gde su nameti najveći, a gde najniži.

Srbija: PDV i ekološka taksa čine najveći deo troška

U Srbiji je uvoz polovnog automobila finansijski najviše opterećen PDV-om od 20%, koji se obračunava na carinsku osnovicu (vrednost vozila + transport + eventualna carina). Ako vozilo ima dokaz o EU poreklu (EUR.1), carina je 0%, ali bez tog dokumenta može iznositi i 12, 5%.

Pored PDV-a, Srbija ima i posebnu ekološku taksu, koja se obračunava po kilogramu mase vozila i u proseku iznosi oko 150–160 evra za tipičan putnički automobil. Tu su i troškovi homologacije, ispitivanja i prve registracije. Građanin Srbije u proseku plaća 25–30% dodatnih troškova u odnosu na kupovnu cenu vozila u inostranstvu. Što je automobil teži i skuplji, apsolutni iznos dažbina postaje veći.

Severna Makedonija: niži PDV, ali varijabilan porez po emisiji

Severna Makedonija ima nešto povoljniju osnovnu strukturu poreza. PDV iznosi 18%, a uz EU poreklo carina se svodi na simboličnih 1%. Međutim, ključna razlika u odnosu na Srbiju je poseban porez na motorna vozila (DMV).

DMV se obračunava prema CO₂ emisiji, vrsti goriva i vrednosti vozila. To znači da ekološki efikasni automobili (manji benzinci, hibridi) mogu biti relativno povoljni za uvoz, dok stariji dizelaši sa većom emisijom mogu biti značajno skuplji nego što se na prvi pogled čini. Za prosečan automobil dažbine se kreću oko 25–30%, slično kao u Srbiji, ali uz veće razlike između „čistih“ i „nečistih“ vozila. Kod određenih modela, Severna Makedonija može biti blago povoljnija od Srbije.

Crna Gora: nema carine, ali dodatni porez povećava račun

Crna Gora primenjuje PDV od 21%, što je više nego u Srbiji i Severnoj Makedoniji. Uz EU poreklo, carina se ne plaća, ali ključna razlika je porez na prenos vlasništva od 5%, koji se plaća prilikom registracije vozila.

Taj porez faktički zamenjuje deo fiskalnog opterećenja koje u Srbiji ne postoji. Uz to, Crna Gora je postrožila uslove uvoza i sve jasnije ide ka minimumu Euro 5 standarda, što dodatno utiče na izbor i cenu vozila. Građanin Crne Gore u proseku plaća oko 30% dodatnih troškova u odnosu na vrednost vozila. To Crnu Goru čini jednom od skupljih opcija u regionu kada je uvoz polovnjaka u pitanju.

Mađarska (EU): ubedljivo najniži nameti – ali uz bitno ograničenje

Mađarska kao članica EU ima potpuno drugačiji sistem. Kod kupovine polovnog automobila unutar EU ne plaća se uvozni PDV ni carina. Glavni državni namet je registracioni porez, koji zavisi od snage i emisije vozila i u praksi iznosi nekoliko stotina evra.

Ukupni troškovi države (registracioni porez + administrativne takse) najčešće su 10–15% vrednosti vozila, što je višestruko manje nego u Srbiji ili regionu.

Međutim, postoji ključna razlika: vozilo mora biti registrovano u Mađarskoj, što zahteva boravište ili prebivalište u toj zemlji. Za građanina Srbije, ta prednost je uglavnom teorijska – jer bi se pri povratku vozila u Srbiju ponovo plaćale domaće dažbine.

Ko u regionu plaća najviše, a ko najmanje?

Ako se gleda isključivo fiskalno opterećenje:

• Najniži troškovi: Mađarska / EU (10–15%)

• Srednji rang: Srbija i Severna Makedonija (25–30%)

• Najviši troškovi: Crna Gora (oko 30%)

Razlike između Srbije, MK i CG nisu dramatične u procentima, ali u apsolutnom iznosu mogu značiti 1.000–2.000 evra razlike kod automobila srednje klase.

Gde je najbolje kupovati polovan auto ako ga uvozite u Srbiju?

Iako region ima slične poreze, cena i ponuda vozila nisu iste. Zato se većina kupaca iz Srbije i dalje okreće velikim tržištima:

• Nemačka i Italija - najveća ponuda, jaka konkurencija, češće dostupna servisna istorija i realnije tržišne cene

• Slovenija i Hrvatska - EU režim, ali manja tržišta i često više prosečne cene

• BiH i Crna Gora - isplativo samo u pojedinačnim slučajevima (poznato poreklo, specifično stanje, povoljna cena)

Drugim rečima, dažbine u Srbiji su iste bez obzira gde kupite auto, ali razlika nastaje u početnoj ceni i izboru. Zato zapadnoevropska tržišta i dalje daju najbolji odnos ponude i cene.

Zaključak

Građani Srbije ne plaćaju uvoz polovnih automobila dramatično više od komšija, ali plaćaju više nego građani EU. Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora su u sličnom cenovnom rangu, uz različite poreske strukture koje na kraju daju sličan zbir.

Ako živite u Srbiji, najrealnija opcija je direktan uvoz u Srbiju, uz pažljiv izbor tržišta na kojem kupujete vozilo. Ključ uštede nije u „zaobilaznim rutama“, već u pravom izboru automobila i tržišta, jer državni nameti - u regionu - na kraju gotovo uvek dođu na svoje.