Da li novi automobili postaju luksuz za većinu ljudi

Kako piše AutoRepublika, poslednjih deset godina donelo je tihi, ali uporan pomak koji danas više nije moguće ignorisati: novi automobili polako izlaze iz domašaja prosečnih kupaca. Rast cena je postao pravilo, a ne izuzetak, dok se tržište polovnih vozila širi brže nego ikada. Novi četvorotočkaši sve češće postaju – luksuz.

Još pre deceniju, u razvijenim zapadnim zemljama pojavila se ideja da je posedovanje automobila prevaziđen koncept. Promovisani su car-sharing modeli, javni prevoz, bicikli i razna električna prevozna sredstva. Ipak, praksa je pokazala da potreba za sopstvenim automobilom nije nestala. Naprotiv – pandemija COVID-19 ju je dodatno učvrstila, jer su ljudi u neizvesnim vremenima tražili ličnu sigurnost i nezavisnost u kretanju.

Istovremeno, cene novih automobila su eksplodirale. Danas više nije šok videti da modeli koji su nekada važili za „niskobudžetne“ bez problema prelaze granicu od 20.000, pa čak i 30.000 evra. Ono što je do juče delovalo nezamislivo, postalo je nova realnost.

Prema izveštaju Francuskog instituta za saobraćaj, objavljenom ovog proleća, u periodu od 2020. do 2024. godine prosečna cena novih automobila porasla je za čak 24 odsto, odnosno oko 6.800 evra po vozilu. Kao glavni razlozi navode se inflacija, rast cena energije i sirovina, troškovi elektrifikacije, sve složeniji bezbednosni sistemi, ali i svesno pomeranje velikih proizvođača ka tzv. subpremijum i premijum segmentima, uz dominaciju SUV i krosover modela.

Ipak, prodaja u većini evropskih zemalja i dalje ne dostiže nivoe iz perioda pre pandemije. Tržište je usporilo, a pritisci se tek očekuju. Prema nekim analizama, poput onih organizacije Transport & Environment, proizvođači su iskoristili strože ekološke propise kao opravdanje za značajna poskupljenja. Primera radi, trošak usklađivanja sa Euro 7 normama procenjuje se na svega oko 200 evra po automobilu – suma koja teško može objasniti drastičan skok maloprodajnih cena.

U isto vreme, među čelnicima industrije se proširila filozofija „manje je više“ – prodati manje automobila, ali uz znatno veću zaradu po primerku. Ovakav pristup doveo je do tihe, ali gotovo potpune eliminacije A segmenta u Evropi. Mali, pristupačni gradski automobili nestaju jer se smatraju nedovoljno profitabilnim, dok se kupci usmeravaju ka većim i skupljim modelima iz B segmenta.

Električni automobili, uprkos napretku tehnologije i padu cena baterija, nisu doneli očekivano pojeftinjenje. Naprotiv, EV modeli su i dalje skupi, a proizvođači visoke cene pravdaju baterijama, iako se njihovi proizvodni troškovi smanjuju. Uz to, savremeni automobili – bez obzira na pogon – postali su znatno kompleksniji, skuplji za održavanje i potencijalno rizičniji za dugoročno vlasništvo.

Kao mogući izlaz, AutoRepublika vidi tri scenarija. Prvi dolazi sa Dalekog istoka – kineski proizvođači koji agresivno ulaze na evropsko tržište nude sličan nivo opreme po nižoj ceni, što bi moglo primorati tradicionalne brendove na korekciju. Drugi scenario uključuje intervenciju Evropske unije kroz regulisanje osnovnih, pristupačnih modela, po uzoru na japanska kei vozila, ali to za sada deluje malo verovatno. Treći, najrealniji za Srbiju, oslanja se na modele koji se proizvode u regionu i nude razumnu cenu uz klasične benzinske motore.

Zaključak je prilično sumoran: lični automobil, nekada simbol dostupne slobode kretanja, polako se pretvara u luksuz. Ako se trend nastavi, kupovina potpuno novog automobila mogla bi postati privilegija sve manjeg broja ljudi – dok će većina biti osuđena na polovna vozila ili potpuno drugačije oblike mobilnosti.

Izvor: AutoRepublika