Dizali su ih u nebesa, a sada se pojavljuju ozbiljna pitanja: Plug-in hibridi imaju znatno više kvarova od benzinaca

Plug-in hibridna vozila (PHEV) godinama su predstavljana kao idealan kompromis između klasičnih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i potpuno električnih modela. Niža potrošnja goriva, mogućnost vožnje na struju i državne subvencije učinili su ih privlačnim kupcima koji nisu bili spremni na potpuni prelazak na električna vozila. Međutim, novo veliko istraživanje baca ozbiljnu senku na njihovu reputaciju.

Prema najnovijem izveštaju organizacije Consumer Reports, plug-in hibridi u proseku imaju oko 80 odsto više prijavljenih problema u odnosu na automobile koji koriste isključivo benzinske motore. Istraživanje se zasniva na odgovorima približno 380.000 vlasnika vozila prodatih u periodu od 2020. do 2025. godine i obuhvata širok spektar pogonskih tehnologija.

Rezultati jasno ukazuju na razliku između klasičnih hibrida i plug-in hibrida. Dok standardni hibridi, poput Toyote Prius, beleže oko 15 odsto manje problema u poređenju sa benzinskim automobilima, električna vozila i plug-in hibridi nalaze se na suprotnom kraju lestvice pouzdanosti. Upravo kombinacija složenog električnog sistema i klasičnog benzinskog motora pokazala se kao jedna od glavnih slabosti PHEV tehnologije.

„Mnogi problemi kod električnih vozila i plug-in hibrida nastaju zato što je reč o relativno novijim rešenjima u poređenju sa benzinskom tehnologijom. Ti sistemi se i dalje usavršavaju, a početni problemi još uvek se otklanjaju“, izjavio je Jake Fisher, direktor testiranja u Consumer Reportsu. On je dodao da su klasični hibridi prisutni na tržištu gotovo tri decenije i da je njihova tehnologija već proverena i pouzdana.

Iako se istraživanje u velikoj meri oslanja na podatke sa američkog tržišta, slični problemi mogu se očekivati i kod evropskih verzija istih modela. Posebno zabrinjava činjenica da su mnogi plug-in hibridi u Evropskoj uniji razvijani prvenstveno kako bi ispunili regulatorne zahteve i ostvarili pravo na državne podsticaje, a ne nužno sa fokusom na dugoročnu pouzdanost. U realnim uslovima vožnje, pojedini modeli emituju gotovo jednaku količinu štetnih gasova kao i klasični automobili.

Među modelima sa najviše prijavljenih problema ističe se Ford Escape PHEV, koji je u izveštaju označen kao najmanje pouzdan u klasi kompaktnih SUV-ova. Vlasnici su prijavljivali brojne kvarove povezane sa baterijom, hlađenjem i punjenjem, ali i probleme sa upravljanjem, vešanjem i klimatizacijom.

Proizvođač Stellantis pojavljuje se više puta u negativnom kontekstu. Modeli Jeep Wrangler 4xe i Jeep Grand Cherokee 4xe beleže veliki broj kvarova direktno povezanih sa 4xe plug-in hibridnim pogonom. Vlasnici su navodili probleme sa hibridnim sistemom, baterijom i električnim motorom, a pojedini su isticali da im je vozilo mesecima bilo van upotrebe zbog ponovljenih kvarova.

U segmentu velikih SUV-ova posebno se izdvaja Mazda CX‑90 PHEV, koja je prema Consumer Reportsu ocenjena kao najmanje pouzdana u svojoj klasi. Prijavljeni su ozbiljni problemi sa baterijom i električnim motorom, a jedan vlasnik naveo je da se vozilo potpuno blokiralo, bez mogućnosti pokretanja, menjanja stepena prenosa ili punjenja.

Ni luksuzni segment nije izuzet od problema. Volvo XC60 PHEV beleži brojne prijave koje uključuju kvarove na klimatizaciji, pogonskom sklopu, električnom motoru i bateriji. Jedan vlasnik naveo je da je vozilo već nakon mesec dana ušlo u tzv. „sigurnosni režim“, pri čemu je maksimalna brzina bila ograničena na svega 42 kilometra na čas.

U trenutku kada sve više proizvođača usporava ranije najavljene planove za potpuni prelazak na električna vozila, ovo istraživanje ukazuje na potrebu za opreznijim pristupom. Iako plug-in hibridi na papiru nude brojne prednosti, rezultati pokazuju da automobilska industrija još uvek mora da reši niz tehničkih i pouzdanosnih izazova kako bi ova tehnologija ispunila očekivanja kupaca.