Sve više automobila završava kao totalna šteta

Nije problem limarija, već elektronika

Razlog ovakvog razvoja situacije ne leži u težim nesrećama, već u činjenici da su moderni automobili prepuni naprednih sistema pomoći vozaču. Radari, kamere, senzori i računari danas su sastavni deo čak i srednje klase vozila. Sudar koji je nekada zahtevao zamenu branika ili fara, danas često znači i skupu zamenu senzora, obaveznu dijagnostiku i preciznu kalibraciju sistema.

Troškovi takvih popravki vrlo brzo premaše tržišnu vrednost vozila, posebno kada je reč o starijim automobilima. Više od 72% vozila proglašenih totalnom štetom starije je od sedam godina, a njihova vrednost na tržištu polovnjaka često ne može da „isprati“ cenu savremenih popravki.

Osiguranje bira jeftiniju opciju

U praksi, osiguravajućim kućama je sve češće isplativije da isplate procenjenu vrednost vozila nego da ulaze u dugotrajan i skup proces popravke. Situaciju dodatno pogoršavaju nestabilni lanci snabdevanja, promenljive cene delova i duži rokovi isporuke, što automatski povećava troškove zamenskih vozila i administracije.

Do trećeg kvartala 2025. godine, prosečan trošak popravke u SAD-u dostigao je gotovo 4.800 dolara (oko 4.100 evra). Gotovo 90% procena štete danas uključuje dijagnostičko skeniranje, dok više od trećine zahteva dodatne kalibracije sistema pomoći vozaču – neophodne za bezbednu vožnju, ali skupe i vremenski zahtevne.

Posledice osećaju svi

Ovaj trend ne pogađa samo vozače. Posledice osećaju i osiguravajuće kuće, servisi, ali i tržište polovnih automobila, gde sve veći broj vozila završava kao „totalka“, iako bi mehanički još mogla da budu upotrebljiva.

Bezbednosna tehnologija je nesumnjivo spasila bezbroj života, ali istovremeno menja ekonomsku računicu popravki. U svetu savremenih automobila, čak i manji sudar može značiti – kraj jednog vozila.

Izvor: Autostart (24sata.hr)
Autor originalnog teksta: Dubravko Kolarić