Kako postupiti kada vam se vozač „zalepi“ za branik?

Reč je o takozvanom tailgatingu, odnosno nedovoljnom držanju razmaka – jednoj od najčešćih, ali i najopasnijih pojava u saobraćaju.

Instinkt koji može skupo da košta

U takvim trenucima mnogi vozači reaguju instinktivno. Neki naglo zakoče kako bi „naučili lekciju“ agresivcu iza sebe, drugi ubrzavaju i pokušavaju da pobegnu, dok treći, stisnutih zuba, trpe pritisak u nadi da će se situacija sama razrešiti.

Međutim, tzv. brake check – namerno naglo kočenje – jedna je od najrizičnijih reakcija. Iako deluje kao brz način da se agresivni vozač otera, u praksi često vodi direktno u saobraćajnu nezgodu, sa ozbiljnim posledicama po obe strane, ali i po potpuno nevine učesnike u saobraćaju. Internet je prepun snimaka koji upravo to potvrđuju.

Šta je zapravo najpametnije uraditi?

Odgovor je jednostavan, iako ne uvek lak za sprovođenje. Ako imate mogućnost – promenite traku i pustite agresivnog vozača da nastavi svojim putem. Ako to nije moguće, ignorišite provokacije, održavajte stabilnu brzinu i fokusirajte se isključivo na bezbednu vožnju.

Iako zvuči kao uteha, praksa pokazuje da vozači koji se ponašaju agresivno pre ili kasnije naiđu na policijsku kontrolu – ili još gore, sami sebe dovedu u problem.

Zašto nam je toliko teško da ostanemo mirni?

Psiholozi već godinama upozoravaju na jedan zanimljiv fenomen: mnogi vozači automobil doživljavaju kao produžetak ličnog prostora. Svaka agresija u saobraćaju često se doživljava lično, kao napad na sopstveno dostojanstvo. Upravo zato je u situacijama „lepljenja“ za branik mnogima teško da ostanu staloženi.

Brojke koje ne treba ignorisati

Statistika je neumoljiva. Procene govore da se oko 9% saobraćajnih nezgoda događa upravo zbog nedovoljnog držanja razmaka. U Srbiji, kazna za vožnju bez bezbednog odstojanja iznosi 5.000 dinara, dok zakon vrlo jasno propisuje obavezu vozača da u svakom trenutku može bezbedno da uspori ili se zaustavi ako vozilo ispred njega naglo zakoči.

U nekim evropskim zemljama, gde su pravila znatno stroža, kazne dostižu i 400 evra, uz mogućnost privremenog oduzimanja vozačke dozvole. Kada se to uzme u obzir, jasno je zašto tamo vozači dvaput razmisle pre nego što se „zalepe“ za branik.

Koliko je zapravo „bezbedno odstojanje“?

Da bismo razumeli razmere problema, treba znati jednu jednostavnu činjenicu:
pri brzini od 60 km/h, automobil za samo jednu sekundu pređe gotovo 17 metara. To je dužina otprilike četiri parkirana automobila klase Golfa ili Astre.

Ako vozilo ispred vas naglo zakoči, a vi reagujete sa samo sekundom zakašnjenja, već ste potrošili sav raspoloživi prostor. A gde su još stanje guma, kočnica, amortizera, mokar kolovoz, sneg ili ljudski faktor?

Pravilo koje svako može da zapamti

Jedno od najjednostavnijih i najpraktičnijih pravila jeste pravilo dve sekunde. Izaberite neki objekat pored puta – znak, banderu ili drvo. Kada vozilo ispred vas prođe pored njega, počnite da brojite do dva. Ako vi prođete pre nego što završite brojanje, vozite preblizu.

U lošim vremenskim uslovima, ovo pravilo bi trebalo dodatno produžiti.

Mit o „uštedama“ koje ne vrede života

Često se može čuti opravdanje da se vožnjom tik iza drugog vozila „štedi gorivo“ zbog aerodinamike. Čak i ako takva ušteda postoji, ona se meri u nekoliko evra – i potpuno je beznačajna u poređenju sa rizikom po ljudske živote.

Zaključak koji se sam nameće

Nedržanje bezbednog razmaka nije znak samopouzdanja, iskustva ili „frajerstva“. Naprotiv – to je jedan od najopasnijih oblika rizične vožnje. Dok se svest vozača ne promeni, a kontrola i prevencija ne pojačaju, ovaj problem će i dalje ostati deo naše svakodnevice.

Na kraju, pitanje nije ko ima jače kočnice ili brži refleks – već da li imamo dovoljno razuma da sačuvamo glavu na ramenima.