Gradovi sa ograničenjem od 30 km/h drastično smanjuju broj poginulih u saobraćaju

Gradovi koji su uveli ograničenje brzine kretanja vozila na 30 km/h beleže značajno veću bezbednost svih učesnika u saobraćaju, uz tek minimalno produženje vremena putovanja. Primeri iz Evrope i sveta pokazuju da sporiji saobraćaj ne znači nužno i lošiju mobilnost – naprotiv, donosi manje nezgoda, manje buke i viši kvalitet života.

Jedan od najupečatljivijih primera dolazi iz Helsinki, gde tokom punih dvanaest meseci – između leta 2024. i leta 2025. – nije zabeležen nijedan smrtni slučaj u saobraćajnim nezgodama. Niko nije stradao ni u vožnji na posao, ni tokom svakodnevnih aktivnosti poput odlaska biciklom kod prijatelja. Finski saobraćajni planeri ovaj rezultat pre svega pripisuju ograničenju brzine: na više od polovine ulica u glavnom gradu Finske maksimalna dozvoljena brzina iznosi upravo 30 km/h.

Dokazano funkcioniše i u drugim gradovima

Ono što daje rezultate u Helsinkiju, potvrđeno je i u brojnim drugim sredinama. Prema studiji Fondacije Bjorn Steiger Foundation, ograničenje brzine od 30 km/h dovodi do manjeg broja nezgoda, dok se trajanje putovanja produžava tek neznatno.

Analizirani su podaci iz gradova poput Berlin, Belfast, Graz, London, Toronto i Helsinkija. Posebno se izdvaja Grac, koji je još 1992. godine postao prvi veliki evropski grad koji je ograničenje od 30 km/h uveo na čak 80% svoje putne mreže.

Manja brzina – drastično manji rizik

Podaci jasno pokazuju koliku ulogu ima brzina u težini posledica saobraćajnih nezgoda. Ako automobil udari pešaka pri brzini od oko 25 km/h, verovatnoća smrtnog ishoda iznosi svega 3, 5%. Međutim, pri brzini od oko 50 km/h, ta verovatnoća skače na čak 37%.

Konkretni rezultati po gradovima dodatno potvrđuju efikasnost ovakvih mera:

• u Gracu je broj saobraćajnih nezgoda smanjen za 12% u roku od dve godine nakon uvođenja ograničenja,

• u Bologna je za godinu dana zabeležen pad od 13%,

• u Edinburgh broj nezgoda sa povredama smanjen je za čak 43% u periodu od tri godine.

U svim analiziranim gradovima uočen je isti trend: manje nezgoda, manje povreda i manje smrtnih ishoda.

Da li se zaista putuje znatno duže?

Jedan od najčešćih prigovora vozača jeste da niža ograničenja brzine usporavaju kretanje. Međutim, analiza GPS podataka iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazuje da se vreme putovanja produžilo u proseku za svega 3% u stambenim zonama i 5% u centralnim gradskim područjima. U praksi, to znači manje od jednog minuta dodatnog vremena na ruti dugoj oko osam kilometara.

Korist za bezbednost, zdravlje i kvalitet života

„Uvođenje ograničenja brzine od 30 km/h pokazalo se kao izuzetno efikasna poluga za urbani razvoj“, ističe Zigfrid Brokman, šef Centra za istraživanje nezgoda pri Fondaciji Bjorn Štajger. Prema njegovim rečima, ovakva politika ne samo da poboljšava bezbednost, već smanjuje buku i emisije štetnih gasova, dok istovremeno podiže ukupni kvalitet života u gradovima.

Brokman posebno apeluje na lokalne vlasti da doslednije koriste postojeće zakonske mogućnosti: ograničenje od 30 km/h, prema njegovim rečima, trebalo bi da važi kao pravilo na školskim rutama i u zonama pešačkih prelaza.

Šta kaže država?

I German Environment Agency je u studiji iz 2023. godine zaključila da bi uvođenje 30 km/h kao standardne brzine u urbanim sredinama donelo značajne koristi – pre svega u vidu smanjenja buke i povećanja bezbednosti. Savezna vlada Nemačke je 2024. godine gradovima i opštinama dala veću slobodu da samostalno uvode ovakve zone, iako opšte ograničenje od 30 km/h u svim urbanim područjima za sada nije planirano.

Izvor: Deutschlandfunk